Ludost

Ta luda glava
ne može da spava,
samo piše, piše
i otaljava...

Sve, baš sve
na ovom svetu i ne vidi
                         ne čuje
                         ne oseti!

Gle,
kako se yanela
sva je rasejana
šta da radi?
Srce joj se hladi

Ne voli Te više
to srce,
a jesen je stigla
i padaju kiše...

A ta glava
ništa ne razume
i dalje luta
kroz puste šume,

šume nade
da srce još voli,
voli onog
kog več preboli

Glavo slušaj
poslednji put ti kažem,
neću više da te lašem,
imaš oči-pogledaj ga
i pokušaj
da razumeš srce
koje ne želi da pati,
shvati...

Jer sve na ovom svetu
ima svoje zašto,
baš sve!

I kada se desi
onda je kasno,
kasno za tebe
za razmišljanje...

On je tu,
Ti si tu

A ti srce, gde si?
Udari glasno, jasno
i reci da umeš da voliš,
ali najviše voliš i poštuješ sebe!

Napisano 2002. godine