Zov

Zvala sam te
na razne načine...
Nekad kroz pesme, nekad samo šapatom...
Onim najnežnijim, najtišim,
samo da me Ti možeš čuti...
A Ti si samo ćutao

U vihoru ovih nebeskih praznina
sada si daleko,
a šapat je odavnina postao prah
jer nisi ga uzvratio

Iščezao, nestao sa svim zvucima lepote i ljubavi
onih najnežnijih reči za laku noć
koje od Tebe nikad nisam čula
i nikad neću čuti

A Ti si toliko puta
u ovoj tamnoj nebeskoj praznini
hodajući sam ulicom-mogao čuti reči moje,
ime Tvoje
samo da si oslušnuo...
I taj prah u tami bio bi moj šapat
u ovoj beskrajnoj tišini

Tišini koja nas je razdvojila,
a i Ti koji si pomogao svojim ćutanjem Branko...

Napisano 2002. godine